Из Предговора: "Поштовани читаоци пред вама је роман о животу у манастирима Србије у двадесетом веку.Истовремено то је књига о душевном животу монахиња. Према речима високопреосвећеног митрополита црногорскоприморског, никад заборављеног владике банатског, господина Амфилохија Радовића, сви наши путеви или су бекство у манастир, или бекство из манастира.
Најзнаменитији Србин, чији је пут бекство у манастир је Свети Сава. Један од знаменитих Срба који је побегао из манастира је монах, потоњи министар просвете, Банаћанин, Доситеј Обрадовић. Имала сам срећу да будем ђак школе која и данас носи Доситејево име. Због тога у пркос атеистичком режиму у коме сам расла у мени су се појавила интересовања за монаштво.
Прве монашке заједнице настале су у Египту у четвртом веку. Кандидат који жели да постане монах, прво живи у манастиру као искушеник. Кандидаткиња која ступа у манастир назива се искушеница. Период искушеништва по правилу траје три године. У том периоду искушенице упознају основе православља читајући Јеванђеље Псалтир, Житија Светих и Часловац. Све време искушеницу прати будно око старешине – Игуманије, духовника сестринства и осталог Верног и радозналог света. Искушеница испитује себе и свет око себе. Ако игуманија, духовник и сестринство процене да је искушеница достојна а она се у међувремену не предомисли, стиче монашки чин расофорне сестре или расофорке.
Приликом монашења сестра добија ново име по мученици, преподобној или Анђелу. Ново име означава почетак новог живота различитог од световног. Расофорка је симбол Анђела са два крила. Та крила нису од перја, већ од светлости невидљиве најздравијем људском оку."
Нема коментара:
Постави коментар