недеља, 29. април 2012.

SPORTSKI DAN U MUZLJI - STADION LEHEL

SAVEZ VOJVODJANSKIH MADJARA ORGANIZOVAO JE SPORTSKI DAN U MUZLJI - LEHEL STADION!
Savez vojvodjanskih Madjara - SPORTSKI DAN U MUZLJI - mali fudbal /sudija: Baric Mihalj / igrali su: Fiser Liv, Barna Janos - stari (Stojisavljevic Goran - Batke), Puskas Janos, Barna Zoli - mladji, Halaj Zoltan, Kerner Ferenc - Srike, Nedic Branislav, Tapai Tivadar, Palosi Atila, Kucara Daniel, Kucara Atila i Stojko Jozef, komentatori: Ivan Danikov i Tapai Janos - Tombola. Golove su postigli: Halaj Zoltan, Stojko Jozef, Tapai Tivadar... Na stadinou LEHEL u Muzlji najmladji su ubacivali loptu u kos za decu, bake i deke igrali pikado, balote, bilijar... Kozina Ivica je raznosio sok - cupkalo se uz pesmu narodnu i rok!!!
http://www.youtube.com/watch?v=qkCLnBBamMU&feature=share

недеља, 15. април 2012.

Нова књига: др Милан Парошки СКУПШТИНСКА ПРОРОЧАНСТВА књига прва - ПОРОЏБИНЕ ОД СРЕДЕ, 18. априла 2012. на тел.број 023 549698 или на Zmaj@beotel.rs или wwww.art-projekt.rs
Из ПРЕДГОВОРА: др Милан Парошки "ПРОРОЧАНСТВО ИЗ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Разумевање политике и бављење њом - право су и вештина које припадају само слободном човеку. У свакодневном животу, најчешће се сусрећемо са људима који се вечито изговарају правдају и објашњавају: „Ја се не бавим политиком!“ Ја нећу да се бавим политиком...!“ „То је политика - то нећу да слушам...!“ Човек који се бави политиком, једино је, међутим, слободан човек. Јер, све друге делатности долазе из свере нужности. Неопходно је зарадити хлеб деци. Радом. Неопходно је учити. Неопходно је кућити се. Тек уколико је све то учинио - човек je излазио на трг и слободан од свих нужности расправља и одлучује о животу заједнице. Државе. Свом животу и животу свог народа. Јер тек слободан човек јасно увиђа, да у његовој заједници, држави, власти - омогућују да се сваки индивидуални таленат, легитимна жеља и хтење - могу остварити. Уколико је вођство заједнице, државе, града, паметно, поштенo, успешно и далековидо. Сликовито речено, то овако изгледа: сваки радник - рецимо, молер нпр. - децу ће правити, породицу формирати и кућу заимати, уколико има доброг министра грађевинарства. Јер, тек ако је министар успешан и у свом сектору створи коњуктуру - молер ће моћи да молује станове, зидове, зграде, па и да извлачи белу црту по путевима! А то значи и да искаже свој молерски таленат. Тако ће заимати кућу и оженити се. Рађаће децу. Јер, то се од њега и очекује; а од министра се очекује да буде изабран тек ако је прави човек и стручњак, моралан и способан да својим радом и интелектом мулти-пликује сваку делатност, снагу мишица и ум сваког човека, који је радно завистан. И који се не бави политиком! Молер нпр. тек када постане успе-шан евентуално ће схватити, да је избор личности за министра важније од његовог личног - молерског талента и рада. Да, пре свега, влада његове државе а не он, стварају коњуктуру, послове и новац за његову животну егзистенцију. Већина тих делатности је изван његових личних способнос-ти и интересовања. Молер ће се политиком позабавити, евентуално тек по разрешењу својих егзистенцијалних и професионалних проблема..." Из ПОГОВОРА: Иван Даников " СТЕНОГРАФ ИСТИНЕ Др Милан Парошки изнео је пука догађања у којима је био актер - творац свеобухватног могућег спаса из хаоса које је обузело необуздана кризна времана једне крајње пластичне, усиловане и неприхватљиве државе створене с почетка а утихнуле с краја двадесетог века - и пронашао трачак наде за коначни исказ стварне стваране историје српског бића и тoме се посветио - као светионик у мрачнини. Наравно, осветлио је пут, многи су се разбудили и препознали своје претке у силуетама над згаслим огњиштима, у урамљеним празнинама на зидовима, и у земљи и на небу - у вечним молитвама када другог спаса нема. Др Милан Парошки у насловљеном делу “СКУПШТИНСКА ПРОРОЧАНСТВА”, који је врхунски стенограф истине, наглашава токове догађања кроз све своје говоре и упирања да се многа државна акта брзо и окретно преименују, мењају и без одлагања зазуме став одговорности ка историјским непобитним чињеницама, свим документима које су и једини одраз државности. Такође, сва могућа нагађања и препреке које ће бити, свакако, део једне историје др Милан Парошки износи као валидан и датирани документ. Значајно је и то да се наглашава да је ово тек “књига прва” те се наслућује да ће за њом и друга, можда трећа, четврта... Закључујем да је ово и опомена и опроштај свима нама аполитичнима који се нисмо заузели и усмерили кораке наше историјске државе на њен исконски пут и тек сада уочавамо грешку и бол проналазимо у сваком детаљу прошлих деценија који су нам изменили живот и циљ живљења тако да ово, слободно могу рећи, историјско дело др Милана Парошког упућује и на слободу човекову да се о свему изјасни и да сасвим неспутано о свему говори. “СКУПШТИНСКА ПРОРОЧАНСТВА” и недвосмислено јесте аутентично дело као што аутор у Предговору говори: “Е, о свему томе и то у Скупштини Републике Србије (не у Скупштинској кафани, како се, на жалост, скупштински живот често представља), говорио је, писао и пророковао...” баш он - др Милан Парошки!"