Милан Туторов 1923-2011 / за успомену 14.11.2011. у 11 сати - Народно позориште "Тоша Јовановић" у Зрењанину.
Milan Tutorov 1923-2011 / in memoriam 14.11.2011. u 11 sati - Narodno pozorište "Toša Jovanović" u Zrenjaninu.
Milan Tutorov 1923-2011 / in memoriam 14.11.2011. u 11 sati - Narodno pozorište "Toša Jovanović" u Zrenjaninu.
ОдговориИзбришиOvaj pisac od nerva i temperamenta, istoričar amater, kome je taj prefiks vrlina i prednost a ne mana i limit, strastveni učesnik svih kulturnih i parakulturnih sporova, zaljubljenik u lepotu i strast imao je životkakav je krasio velikog Miguela, Kihotovog oca. Od bekstva iz rodne Baranje pred ustaškim pogromom, preko ilegalisanja u okupiranom Beogradu, partizanske epopeje u banatskim ratom razvaljenim atarima, rada u Ministarstvu za kulturu, režiranja pozorišnih predstava, upravnikovanja Arhivom, rukovođenjem pozorišta pa sve do ovih penzionerskih dana Tutorov se bez ostataka predavao onome što je oduvek smatrao najvažnijim u životu: služenju isti ni, zalaganju za pravdu i borbi za ideal ljudskosti koji nema alternativu.
Naravno, kada bi njega pitali šta mu je od svega toga bilo i jeste najvažnije, ne sumnjam da bi odgovorio: pisanje. A to je radio od mladosti, kada je krenuo stihovima, socijalno i emotivno obojenim koje je je objavio, naravno u Mladosti. Nižu se u njegovoj zažarenoj književnoj radionici priče, crtice ali najčešće i najupornije dra me. Jer on i jeste u osnovi samo dramski pisac, čovek koji i svakodnevni život ose ća kao neprestalni sukob morala i njegove negacije, ideala i profiterstva, ljubavi i mržnje. Petnaestak njegovih dramskih tekstova uspešno su igrani diljem bivše Jugo slavije. Počevši od proslavljene'' Pukotine raja'', čija je filmska verzija bila otkro venje i inagurisala je žanr melodrame, na samom isteku socrealizma, preko ''Talijinih kentaura'', u kojima ovaj pisac sažima svu tragiku i liriku intimnog teatarskog života, čiji je večni poklonik, ispisnik i zaljubljenik, sa središnim socio-moralističkim dramama kao što su ''Ujak Matija nije umro'' ili ''Kurjakovo jutro'', porodičnom dra mom ''Krajputaš za troje'', i konačno sa dramskim tekstovima inspirisanim doga đajima iz Drugog svetskog rata, kao što je na primer ''Riđan krilati'', Milan Tutorov opstojava na aksiomu da je jedino istina nevina a istorija nepotkupljiva. Uz jedan intimni korektiv: on smatra da nije ni svaka žrtva jednako vredna, odnosno da svet nikad neće biti isključivo crno-beli. Jednostavno, za ovog pisca svet je sastavljen od pojedinačnih sudbina, vrlina i pogrešaka i zato je središna tema svakog njegovog rada, dijaloga i gesta pitanje cene, procene i konsekvence. Njegove stvarne vetre njače nisu one zaboravljene i bez krila ostavljene lepotice Panonske, to su i sada i zavek oni moralni čvorovi koje vidimo i na prstima pored njih prolazimo. Milan Tuto rov, međutim, svojim ratničko-humanističkim nervom to ne želi. Davni Servantes u njemu ga i dalje u tome podržava.